Priprema:
1.
Svoju prvu ozbiljnu količinu kolača pekla sam za 1. rođendan svoje princezice.Izgledali su dobro dok ih nisam počela rezat. Uzela sam najveći nož misleći da će ići lakše….katastrofa …kao da sam ih rezala sjekirom.Nisam tip koji lako odustaje pa sam nastavila dalje.U to vrijeme nisam imala internet pa nisam mogla skupiti podatke osim usmeno ispitujući svakog po nešto…..i tako sam osmislila jeftin alat i neke svoje trikove da si olakšam….
2.
problem je bio kad sam pekla kolače koji se ne slažu u tepsiju..(mađarica,medena pita, juliška).Uvijek mi je falila ta neka tacna bez rubova i odgovarajuće veličine koja stane u frižider.Mama mi je otkrila kako to ona radi pa sam malo zaposlila i svog muža.
Od laminata koji nam je ostao napravio mi je “tacnu” veličine cca 30×41 cm.Imam ih sad par komada. i super je kad radim par vrsti kolača. na jedan laminat stavim mađaricu bez čokolade , pek papir i opteretim ju sa drugim laminatom na kojem je, na primjer, medena pita, na nju opet stavim laminat i ako nemam više kolača ,na laminat stavim mlijeko ili neke sokove. Bitno je da ju opterete a laminat sprječava udubine od ambalaže na kolaču. Čokoladu na kolače stavim drugi dan.
3.
A čime rezati? misliš treba ti neki skupi profesionalni nož! neee…. mali jednostavni nožić kojeg ima skoro u svakom dućanu (bude ih ,mislim, 5 kom u pakiranju za nekih 12 kn)
4.
Bitno je da je tanak, bez zadebljanja na kraju
5.
Kako ih rezati kad ti ruka uporno bježi na jednu stranu..na početku kreneš dobro a završiš sa upola manjom širinom.Za to sam iskoristila dječji podmetač za stol. Ne onaj tanki plastični nego onaj što je malo mekši, deblji…
6.
Na pozadini sam nacrtala “mrežu kolača”, da mi kolači budu veličine 2,5 x 6 cm.
7.
Na tu podlogu spustim kolač i krenem rezat.Podmetač je veći od kolača pa vidim gdje treba počet a gdje završiti.Da mi kolač ne bježi od zacrtanih linija pri dnu ga pridržavam sa drvenim ravnalom. Prvo odrežem krajeve pa onda nastavim dalje.Dok ne stavim sliku tog postupka, režem ga ovako kako sam postavila sliku podmetača.Prvo uske linije zatim šire.Nož držim okomito i samo vučem do kraja.Kod kolača sa čokoladnom glazurom nož nekad grijem na plinskom plamenu od štednjaka (tada topi čokoladu pa ne puca).Bitno je nakon svakog reza obrisati nož kuhinjskim papirom.
8.
Narezane kolače držim u nekavim kartonskim kutijama sa poklopcem.Možete ih posložiti i u plastiku.Glavno da su spremni, jer kad gosti dođu nemorate pred njima rezat, samo ih servirate i uživate.
9.
Većina vas će se složiti da je uz okus bitan i izgled.Na jednoj obiteljskoj proslavi sam ja bila zadužena za rezanje, svi su meni hvalili kolače jer su mislili da sam ih ja i pekla.
10.
Nadam se da sam barem malo pomogla novim domaćicama…..a od “starih” i iskusnih rado primam nove, možda i jednostavnije savjete.. eeee, baš sam se
1.
Svoju prvu ozbiljnu količinu kolača pekla sam za 1. rođendan svoje princezice.Izgledali su dobro dok ih nisam počela rezat. Uzela sam najveći nož misleći da će ići lakše….katastrofa …kao da sam ih rezala sjekirom.Nisam tip koji lako odustaje pa sam nastavila dalje.U to vrijeme nisam imala internet pa nisam mogla skupiti podatke osim usmeno ispitujući svakog po nešto…..i tako sam osmislila jeftin alat i neke svoje trikove da si olakšam….
2.
problem je bio kad sam pekla kolače koji se ne slažu u tepsiju..(mađarica,medena pita, juliška).Uvijek mi je falila ta neka tacna bez rubova i odgovarajuće veličine koja stane u frižider.Mama mi je otkrila kako to ona radi pa sam malo zaposlila i svog muža.
Od laminata koji nam je ostao napravio mi je “tacnu” veličine cca 30×41 cm.Imam ih sad par komada. i super je kad radim par vrsti kolača. na jedan laminat stavim mađaricu bez čokolade , pek papir i opteretim ju sa drugim laminatom na kojem je, na primjer, medena pita, na nju opet stavim laminat i ako nemam više kolača ,na laminat stavim mlijeko ili neke sokove. Bitno je da ju opterete a laminat sprječava udubine od ambalaže na kolaču. Čokoladu na kolače stavim drugi dan.
3.
A čime rezati? misliš treba ti neki skupi profesionalni nož! neee…. mali jednostavni nožić kojeg ima skoro u svakom dućanu (bude ih ,mislim, 5 kom u pakiranju za nekih 12 kn)
4.
Bitno je da je tanak, bez zadebljanja na kraju
5.
Kako ih rezati kad ti ruka uporno bježi na jednu stranu..na početku kreneš dobro a završiš sa upola manjom širinom.Za to sam iskoristila dječji podmetač za stol. Ne onaj tanki plastični nego onaj što je malo mekši, deblji…
6.
Na pozadini sam nacrtala “mrežu kolača”, da mi kolači budu veličine 2,5 x 6 cm.
7.
Na tu podlogu spustim kolač i krenem rezat.Podmetač je veći od kolača pa vidim gdje treba počet a gdje završiti.Da mi kolač ne bježi od zacrtanih linija pri dnu ga pridržavam sa drvenim ravnalom. Prvo odrežem krajeve pa onda nastavim dalje.Dok ne stavim sliku tog postupka, režem ga ovako kako sam postavila sliku podmetača.Prvo uske linije zatim šire.Nož držim okomito i samo vučem do kraja.Kod kolača sa čokoladnom glazurom nož nekad grijem na plinskom plamenu od štednjaka (tada topi čokoladu pa ne puca).Bitno je nakon svakog reza obrisati nož kuhinjskim papirom.
8.
Narezane kolače držim u nekavim kartonskim kutijama sa poklopcem.Možete ih posložiti i u plastiku.Glavno da su spremni, jer kad gosti dođu nemorate pred njima rezat, samo ih servirate i uživate.
9.
Većina vas će se složiti da je uz okus bitan i izgled.Na jednoj obiteljskoj proslavi sam ja bila zadužena za rezanje, svi su meni hvalili kolače jer su mislili da sam ih ja i pekla.
10.
Nadam se da sam barem malo pomogla novim domaćicama…..a od “starih” i iskusnih rado primam nove, možda i jednostavnije savjete.. eeee, baš sam se
